Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike - Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, gde se dugo koristio za lečenje rana. Tamošnji stanovnici bi ga stavljali na rane i na taj način sprečavali infekcije. U 16. veku donet je u Evropu. Na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno je narodno cveće, što se može zaključiti i po imenu. Voli topla i suncem obasjana mesta.

Listovi su gotovo okrugli, na dugim drškama i sa izraženom nervaturom. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prugama. Plod je suv, deli se na tri dela, u svakom ima po jedno seme. Cveta leti. Koriste se svež list i zrelo seme. Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.

Od davnina se koristi u narodnoj medicini. Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, a deluje i antifungicidno, antiseptički, antibakterijski, kao diuretik i laksativ. Poslednjih godina je dokazano da svi delovi biljke deluju antibiotski i povećavaju otpornost organizma. U tu svrhu koriste se tinktura i sveže ceđen sok biljke.

Među ukrasnim, lekovitim i začinskim biljkama koje se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju fitonicidne materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti je i dragoljub. Tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.

Pakovanje: 2 gr. (10 + semena)