Bela rada pripada porodici glavočika - Astaraceae. Višegodišnja je zeljasta biljka (perena). Nastala od obične livadske bele rade. U narodu se još koriste imena krasuljak, tratinčica, katarinčica. Ova biljka je ukrasna i lekovita, na livadama raste uglavnom biljka sa belim cvetom. Na stapki koja je dugačka od 5-15 cm, prekrivena sitnim dlačicama i zadebljala na vrhu, nalazi se jedan cvet koji se sastoji od duplih duguljastih latica poredanih oko žutog diskusa. Diskus je prečnika oko 5 mm i sastoji se od cevastih dvopolnih cvetova, žute boje. Biljka se seje u maju, a kasnije se presađuje na razmake od 10 do 15 cm, naraste do 15 cm u visinu. Cveta sledeće godine od ranog proleća (marta) pa sve do kasne jeseni. Dobro uspeva i na sunčanom položaju, a i u poluseni, voli bogatu i malo vlažnu zemlju. Otporna je na zimske temperature, a lepo izgleda posađena uz staze u rubnim nasadima, a može biti lepi proletnji ukras na balkonima. Biljka je trajnica, ali nakon nekoliko godina postaje sve jednostavnijih cvetova, često postane običnog izgleda kao cvet od kojeg je nastala. Zbog ove osobine je bolje biljku razmnožavati delenjem korena, dok je biljka još snažna i sa nepromenjenim cvetom. Bela rada je lekovita, sadrži gorke supstance, eterična ulja, saponine i tanine, koristi se u čajnim mešavinama za lečenje organa za disanje, protiv astme i kašlja. Mladi listovi su jestivi i od njih se može pripremati salata, u Nemačkoj se zeleni pupoljci mariniraju i koriste u ishrani umesto kapra, cvetovi su također jestivi. Biljka je i medonosna pa je rado posećuju pčele, a od ove vrste je proizvedena forma hortensis, koja se uzgaja kao ukrasna biljka širom sveta. Srodne vrste su Bellis silvestris (šumska tratinčica) i jednogodišnja vrsta Bellis annua. Pakovanje: 0,2 gr. (600 + semena).